ANTOLOVIIĆ Franje JOSIP - HRVAT

(podaci iz 1957. g.)

 

Rođen 5-III-1916 u Slavonskom Brodu, Hrvatska. 

Radnik. Član KPJ od marta 1941. U NOB stupio 1941. 

Danas: generalmajor Jugoslovenske narodne armije. 

Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.

 

 

 

Kao radnik učestvovao je pre rata u revolucionarnom radničkom pokretu. Godine 1941, radeći u tvornici vagona, pravio je gvozdene papučice za probijanje automobilskih guma i učestvovao u raznim diverzantskim i drugim ilegalnim pozadinskim akcijama.

Kad je pozvan u domobrane, prešao je u ilegalnost. Posto u Slavoniji tada nije bilo partizanskih odreda, Antolović se prebacuje u Srbiju i stupa u Mačvanski partizanski odred. Učestvuje u mnogim akcijama protiv neprijatelja. Ističe se u borbi za oslobođenje Šapca i postaje komandir čete. Kad je u vreme nemacke ofanzive njegova četa bila razbijena, Antolović je preplivao Savu i preko Srema se prebacio u Slavonski Brod. Intenzivno je radio na pridobijanju novih ljudi za oružanu borbu.

U svom rodnom gradu formirao je oružanu grupu i s njom krenuo za Krndiju, gde se povezao sa slavonskim partizanskim odredima. Antolović je bio najpre vodnik, a zatim komandir čete u prvom partizanskom odredu. Učestvovao je u mnogim borbama: u Podgoracu kod sela Sojčinovaca i drugim. U borbi kod Sojčinovaca Antolović je sa svojim borcima zašao neprijatelju s boka i, nanevši mu velike gubitke, prisilio ga na povlačenje. Bila je to smela i vesta akcija kojom se pročuo novi komandir. Antolović je kasnije postao komandant Prve slavonske (kasnije - Dvanaeste proleterske) brigade. 

Godine 1942, kao komandant bataljona u borbi na Spanovici, u selu Gradištu, odbio je neprijateljsku kolonu i istog dana oborio jedan neprijateljski avion. Posle toga komandovao je svojim bataljonom u borbi sa kulturbundovcima nedaleko od Kamenske. Neprijatelj je i tada bio razbijen, a Antolović je još jednom potvrdio svoju borbenost. U napadu na Vocin Prva slavonska brigada naišla je na jaku odbranu. Oko pet stotina neprijateljskih vojnika bilo se utvrdilo u Turskoj Gradini. Antolović je opet stupio u akciju. Uzeo je jedan stari minobacač i počeo da tuce Tursku Gradinu. Za kratko vreme neprijateljsko uporište bilo je likvidirano.

Posle mnogih borbi u Slavoniji, kao komandant brigade krenuo je sa svojim borcima u Hrvatsko Zagorje, gde je organizovao napad na lepoglavsku kaznionu. Uspeo je da savlada otpor neprijatelja i da oslobodi sa robije sedam stotina zatvorenika. Potom je napao vlastelinski dvorac Trakošćan. Manevrišući samo jednim topom, uspeo je da razbije nemacke snage koje su branile ovo utvrđeno uporište.

Ujesen 1943 godine Antolović dobija zadatak da se sa brigadom prebaci na Majevicu da bi učestvovao u razbijanju četnika. Prilikom prelaska Save vodio je tešku borbu kod sela Dubočica. Neprijatelj je snažno napadao. Borci Prve slavonske proleterske brigade uspeli su pod kišom kuršuma da se prebace preko Save.

Antolović je sa svojom brigadom vodio borbe ne samo na Majevici, već i za oslobođenje drugih mesta u Bosni: za Teslić, Prnjavor, Banjaluku. Posle šest meseci provedenih u Bosni Antolovićeva Prva slavonska brigada se vratila u Slavoniju, ostavivši na Majevici dva novoformirana partizanska odreda.

Glavni štab Hrvatske postavio je potom Antolovića za komandanta Trideset treće divizije, kojom je rukovodio do konačnog oslobođenja zemlje. Posle završetka rata ostao je u Jugoslavenskoj narodnoj armiji.