BAGAT Stipa VLADO

 

Rođen 22-X-1915 u Splitu, Hrvatska. 

Radnik-šofer. Član KPJ od 1939. U NOB stupio 1941. 

Ubio se do ne bi živ Pao u ruke neprijatelju 31-V-1944. 

Za narodnog heroja proglašen je 10-IX-1948.

 

 

 

Život Vlade Bagata bio je ispunjen neprekidnom revolucionarnom delatnošću, doslednom borbom za ideale radničkog pokreta. Zbog političke aktivnosti stalno je bio proganjan. To ga je još više uverilo u potrebu nepomirljive borbe za istinu i bolji društveni poredak.

Još kao mladić bio je poznat u Splitu u naprednim omladinskim organizacijama i u radničkim redovima kao nepomirljiv borac, organizator mnogih štrajkova i demonstracija. Neposredno pred rat, 1940 godine, policija ga je uhapsila. Držao se junački. Bio je upučen u Lepoglavu na izdržavanje kazne. Zbog zlostavljanja i mučenja bio je fizički veoma iscrpljen; otpušten je iz Lepoglave prvih dana okupacije. U upravi zatvora mislili su da neće dugo živeti.

Vrativši se na slobodu Vlado Bagat dobija novu snagu, neumorno nastavlja politički rad, počinje da stvara organizacije Komunističke partije, da sakuplja oružje, da vrši pripreme za borbu. Sa prvom grupom dalmatinskih partizana i sam odlazi u borbene jedinice i pokazuje vanrednu hrabrost i požrtvovanost. Služi kao primer dobrog borca i iskrenog komuniste u mnogim borbama u kojima je učestvovao.

U toku dve velike neprijateljske ofanzive, u zimu i proleće 1943 godine, kad je Deveta dalmatinska divizija krenula za Hercegovinu, Crnu Goru i Istočnu Bosnu, Vlado Bagat je postavljen za političkog komesara Grupe udarnih bataljona na području Dalmacije. Na toj dužnosti on je odigrao izvanrednu ulogu u daljem razvijanju Narodnooslobodilačke borbe u Dalmaciji osnivajući i učvršćujući odrede Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda na Biokovu, Mosoru, Dinari i na drugim područjima.

U to vreme Partija poverava Vladu Bagatu veoma odgovoran zadatak - stvaranje prvih mornaričkih jedinica NOVJ i organizovanje Četvrtog obalskog sektora. Kao partiski rukovodilac toga sektora on je neumorno i uspešno radio, pa je posle sedam meseci postavljen za političkog komesara Drugog pomorskog obalskog sektora. Na toj dužnosti, pod najtežim okolnostima, prebacivao je Prvu dalmatinsku proletersku i Trinaestu dalmatinsku brigadu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sa ostrva Hvara na kopno.

Maja 1944 godine posao je sa još tri mornara na ostrvo Olib sa važnim zadatkom. Njegov ribarski brodić naišao je uz obalu na jaku neprijateljsku zasedu. U sukobu sva tri mornara ginu, a Vlado biva teško ranjen. Bori se do poslednjeg časa. Poslednjim metkom, da ne bi živ pao neprijatelju u ruke, oduzima sebi život.